Peticija Potpiši peticiju Potpisnici (1936) Saopštenja Česta pitanja Kontakt O peticiji

Najčešće postavljana pitanja

Ko je podržao peticiju?

Broj potpisnika je 1936. Među njima su neki od najkompetentnijih eksperata za obrazovna pitanja u Republici Srbiji. Statistiku po zvanjima i ustanovama možete pogledati na stranici.

Zašto je inicijativa akademske zajednice pokrenuta tek sad?

U toku pripreme zakona akademska zajednica je delovala kao i uvek do sada, na institucionalni način po procedurama propisanim zakonom. Institucije su poslale svoje primedbe tokom javne rasprave. Nacionalni savet za visoko obrazvanje, koji je po zakonu nezavisno telo i daje mišljenje po pitanju zakonskih promena u ovoj oblasti, dostavio je zamerke na skoro svaki promenjeni član zakona. U normalnim okolnostima, ovakvo institucionalno delovanje bilo bi dovoljno i odslikavalo bi potrebno uvažavanje mišljenja akademske zajednice. Sada kada su se iscrpele sve druge opcije, organizovali smo peticiju.

Zašto akademska zajednica reaguje na ovakav način?

Ljudi koji su potpisali peticiju, individualno jesu reagovali, svako na svoj način, ali očigledno je da nismo imali dovoljnu snagu kao pojedinci. Udruživanje nam daje potrebnu težinu i pomoći će u artikulaciji naših stavova i izraza nezadovoljstva koje nesumnjivo svi osećamo. Mišljenja smo da je važno da se glas akademske zajednice glasnije čuje prilikom važnih društvenih promena i svesni smo da je to jedino moguće kroz zajedničko delovanje.

Ko je nadležan da oblikuje trendove u obrazovanju?

Zaista se postavlja pitanje ko je, ako ne obrazovna struka, kompetentan da formuliše i oblikuje trendove u obrazovanju? U postupku koje je sprovelo Ministarstvo prosvete, mišljenje struke je sasvim ignorisano.

Koliko je važno da građani budu uključeni u ovaj proces?

Građanstvo nije upoznato sa odredbama zakona zato što oni i jesu donošeni u priličnoj tajnosti. Osim formalnih javnih rasprava, koje su po zakonu morale biti organizovane i koje su posećivali samo ljudi koji su veoma zainteresovani za ova pitanja, nije bilo diskusije na javnom servisu i nisu organizovana sučeljavanja mišljenja, a to je jedini način da se šira javnost upozna sa tako važnim temama. Konačno, zakoni su u Skupštini usvojeni po hitnom postupku. Stoga zaista ne čudi to što običan građanin ne zna ništa ili zna vrlo malo o obrazovnim zakonima i problemima koje oni sa sobom nose. Namera nam je da, koliko to bude u našoj moći, detaljno razjasnimo sve posledice koje će uslediti po primeni ovih zakona.

Koliko je realno očekivati da Ministarstvo prihvati zahteve?

Peticija neće biti upućena samo Ministarstvu kao direktnom predlagaču, već svim državnim organima u lancu donošenja ovih, po društvo veoma važnih, zakona. Nemamo nameru da odmeravamo da li je i koliko nešto realno, već je trenutno važno da se naši zahtevi čuju, da objasnimo građanstvu zbog čega usvojena zakonska rešenja predstavljaju strahovit udar na obrazovnu politiku, a samim tim da pojasnimo dalekosežne posledice koje novi zakoni mogu imati na kvalitet obrazovanja i razvoj društva. Reč je o nizu loših odredbi koje mogu naneti dugoročnu štetu obrazovnom sitemu. Možete videti da su Peticiju potpisali svi najveći stručnjaci iz oblasti obrazovanja u Srbiji. Jedina racionalna reakcija države bila bi da ove stručnjake posluša. Da su ovi ljudi bili uključeni u pisanje zakonskih rešenja, sadržaj zakona ne bi bio kakav je danas.

Zašto potpisnici nisu samo istrazivaci i profesori?

Pored Zakona o visokom obrazovanju, Peticija se odnosi i na druge obrazovne zakone, a oni se tiču svih građana. Veliki problem sa aktuelnim zakonima jeste izražena pretenzija političkih struktura da u potpunosti preuzmu upravljanje u svim nivoima obrazovanja. Evropski trendovi i preporuke podrazumevaju upravo suprotnu strategiju - povlačenje državnih struktura i oslanjanje na struku u organizovanju i funkcionisanju obrazovnih procesa. Kada isključite struku iz odlučivanja i upravljanja, ostaje vam samo politika, a obrazovanje u svojoj suštini ne sme biti političko, već društveno pitanje.

Šta su sledeći koraci, nakon peticije?

Za početak, važno je da dignemo glas i upoznamo javnost da akademska zajednica nije bila suštinski i uvaženi učesnik u kreiranju zakona. Postoje državni organi kojima je posao da reaguju na ovakve zahteve, a na nama je da ih na to podsećamo. Zaista mislimo da nam predstoji duga borba. Mi smo sebi zadali dva zadatka. Prvi je da detaljno upoznamo javnost o svim mogućim posledicama primene ovih zakona. Trudićemo se da organizujemo tribine na kojima ćemo pojašnjavati probleme sadržane u svakom od ovih zakona. Drugi cilj podrazumeva čvrsto organizovanje u Udruženje profesora i istraživača. Takvo udruženje postojalo je u vreme jednog drugog režima, tokom devedesetih godina, i imalo je svoj društveni značaj. Mi se nećemo baviti samo visokim obrazovanjem, već želimo da suštinski razumemo i sagledamo celokupno obrazovanje kao jedinstven i celovit proces. Povezivaćemo se sa nastavnicima na svim obrazovnim nivoima. Budući da su najavljeni novi zakoni, koji će se odnositi na finansiranje univerziteta, ali i na naučnu delatnost, namera nam je da se ozbiljno i analitički uključimo u ove procese i da pokušamo da preventivno utičemo na buduće zakonske izmene. Kao pojedinci nismo imali snagu, ali udruženi imamo veće šanse.